“Hoću da znam – priča2” – kad se sve sabere i oduzme

konvautorka: Milkica Dimitrijević (urednik Radio Mladice)
Druga regionalna konvencija “Hoću da znam – priča2” održana je u Beogradu od 20. – 24. avgusta 2014. na Adi Ciganliji. Konvencija je ujedinila mlade i nešto (samo po godinama) starije iz bivše Juge – ukupno 60 učesnika, od toga 51 mladiCa iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore i Srbije, a ostatak Čika, Boca, stručni saradnici i Deniz, volonterka Čika Boce iz Turske.
Prvog dana smo, kao pravi domaćini, dočekali naše goste uz pogaču i so, smestili im stvarikonvpogaca u hostel i odmah poveli u muzej “25. maj”. Ispred muzeja, pored opuštajućeg šuma fontane, uz igranje sa kucom Donom (ne, nije naša kuca, gazda ju je izveo da se šeta ispred muzeja, ali je veoma druželjubiva) upoznali smo se i započeli avanturu. Lično upoznavanje je usledilo i profesionalno upoznavanje u piceriji “Orao” (ne Oro). Bili smo gladni i jedva čekali pice, ali smo se ipak ispoštovali i slušali šta je koja grupa mladiCa odradila u proteklih godinu dana (uz povremeno dobacivanje da prezenteri požure, ali tak’a je situacija bila). Prezentacije možete pogledati na dnu stranice po abecednom redu.


Naredni dan je prošao u radnoj atmosferi, što je i cilj konvencije. Novi drugari iz konve8Centra E8 su nam održali radionice o rodu, ponašanju muškaraca i žena; o moći i odnosima i etiketiranju. Radionice su bile zanimljive, naučili smo nešto novo, neko znanje utvrdili, ali usput i odlično se zabavili. Nakon toga, nezaobilazni peintbol kao timbilding aktivnost u kome je bilo malo varanja, ali ostavljamo tim pojedincima da se srame u ćošku svoje sobe. I ovom prilikom molimo Vladara iz Zagreba da idući put dopusti svojim mladiCama da učestvuju u peintbolu jer smo ipak mladi koji šire ljubav, kao i da ima više poverenja u njih i nas. Uveče nam je kafana Korčagin poslužila kao mesto za kolektivnu terapiju muzikom i plesom radi odmora i obnavljanja kapaciteta za naredne radionice i rad.


konvvimeTrećeg dana konvencije smo radili ono što su nam matori iz Čika Boce “zakuvali”. Ceo dan smo ispunjavali njihove zadatke da bi se tek na kraju shvatili koja je njihova poenta (neki od nas, da budemo skromni, i u toku radionice) – ja kao individua sebi dodeljujem određeno značenje i određene akcije, stupam u odnose sa drugima, koji takođe kao individue sebi daju značenja i akcije, i nikako ne smem da zaboravim da moja percepcija nije isto što i percepcija drugih, kao ni da moj sud o nečemu ne mora biti tačan. konvbajkeriOve radionice su više prijale starijim mladiCama i pomogle su im da se otvore i oslobode stega koje im je što društvo, što oni sami sebi, nametnulo. Ali, ovom prilikom pohvaljujemo matore iz Čika Boce koji su podstakli i ohrabrili mlađe mladiCe da se pobune i otvoreno kažu da im se radionice ne sviđaju, kao i mladiCe koje su to iskoristile i nisu ćutale. Danas je teško mladim ljudima da otvoreno iskažu svoje mišljenje, pogotovo nezadovoljstvo, a MladiCe i Čika Boca se bore protiv toga. Kroz radionice smo obradili i temu diskriminacije. Nije bilo prijatno kada ne znaš gde pripadaš, a odbacuju te. Na kraju smo se grupisali u dve grupe i stali svi zajedno, kao što mi, mladiCe, to radimo u životu. Radne aktivnosti je zamenila vožnja motorima na Avalu! Za većinu mladiCa najbolja zabavna aktivnost na konvenciji! Lepa je Avala i lep je pogled sa tornja, ali nije ni prikonvtangobližno dobro kao osećaj dok se vozimo na motorima. Skoro svi smo se oslobodili od straha od motora, a i raznih drugih strahova i nismo želeli da se rastajemo od bajkera.


U subotu smo prvi deo prepodneva posvetili evaluaciji konvencije. Potom smo plesali tango. Nije došlo do petljanja nogu i saplitanja, sasvim profesionalno smo to odigrali iako teren nije predviđen za ples – jer MMS! Mi smo mladiCe sa Balkana i uz tango snimimo HAPPY – MladiCe Balkan. Nakon tanga i Hepija, oprobali smo se i u američkom fudbalu sa šampionima Vukovima i Vučicama. Neki su savladali osnove, neke su gledale Vukove, a neki su ostali u zabludi da je američki fudbal lak (Aj probaj da baciš loptu sa rotacijom). Usledile su slobodne aktivnosti i upoznavanje Ade – pljivanje, vožnja bicikla, rolera, pa čak i tetoviranje. Duhom matori ljudi su kafenisali, a ovi još matoriji (duhom, naravno) u hostel da odmaraju. Ovogodišnju konvenciju smo zatvorili provodom uz eks-Ju rok u Udruženju rok muzičara Srbije – URMUS. Skakali smo, pevali, igrali, neki su pokazali svoje vokalne sposobnosti za mikrofonom, neki svoje sviračke sposobnosti za basom.
Nedelja, pozdravljamo se i ispraćamo a već nedostajemo jedni drugima. Jedva čekamo druženje iduće godine u Zagrebu!


Drugu regionalnu konvenciju su obeležili individualno oslobađanje i osnaživanje, grupno povezivanje, zbližavanje i druženje uz mnogo ideja za buduću saradnju i, što je najvažnije, puno pozitivne enrgije, smeha i ljubavi!

Hvala svima koji su nam pomogli da ovo sve realizujemo i hvala svima koji su učestvovali!

konvdavorDavorovi utisci o konvenciji: Konvencija se završila. Završila se jos jedna od najlepših priča u mom životu. Pamtiću 20ti avgust kao najsrećniji dan, a taj, taj 24ti kao najtužniji. Šta reći osim četiri prelepa, predobra dana. Upoznati nove ljude fenomenalno, a sresti se opet sa onima koje već znaš neprocenjivo. Sjajne radionice, druženja, različite a tako slične priče. Pozitivna energija, osmeh i volja nesto sto se ne viđa svagde. Paintball, enerdzajzeri, bajkeri, kafane nesto čega ću se sećati ceo život, nešto što nikada neće isploviti iz mojih misli. Ponosan na sebe, na sve ljude koji su bili, i sa kojima sam bio srećan ta ‘samo’ ta četiri dana. Jedva cekam sledecu konvenciju,i da vas sve opet vidim. Da se zahvalim Vladimiru i Dragani na svemu. Sve vas volim i obožavam, i svi mi nedostajete!
Utisci Mice (Šimonovićeve): Konvencija koja se upravo zavrsila, ostavila je poseban utisak na sve nas. Mnogo zabave, radionica, konvmicaverbalnih treninga, energizera i adrenalina strpanih u 4 dana su odradili svoje. Konvencija je sabrala 60 razlicitih ljudi iz 6 drzava, okupljenih zbog zajedničke priče koja nas sve povezuje. Ovi dani su bili ispunjeni entuzijazmom, smehom i pozitivnom energijom. Prevazišli smo sami sebe i pomerili granice. Neki učesnici konvencije opisuju ovo iskustvo kao 4 najlepša dana u zivotu. Druženje sa ovim ljudima stvarno treba doživeti. Od radionica o polu i rodu, etiketiranju, stereotipima i predrasudama, diskriminaciji, kulturi, preko paintballa, voznje motorima, Avalskog tornja, provoda u kafani “Korčagin”, do žurke sa rok muzičarima. Svi smo se sjajno uklopili i povezali. konvdzoniicomiPonosna sam na sve nas jer smo, i pored svih predrasuda i nerazumevanja okoline, uspeli da odemo korak dalje, naučimo kako da nastavimo podignutih glava i da ispunimo zivot smehom i nadom. Jedva čekam sledece veliko druženje sa balkanskim MladiCama i njihovim prijateljima.
Comi (Stankovićeva) nije bila sve vreme tu, ali veli o konvenciji: Činjenica je da nisam bila prisutna tokom cele konvencije, ali onome što jesam meni je bilo izvanredno. Toliko pozitivne energije, smeha, novih iskustava, prijateljstava… drago mi je što sam imala mogućnost da prisustvujem nečemu takvom. Ovo nisu reči hvale, to je moje iskreno mišljenje i žalim što u svemu tome nisam učestvovala od početka. Jedva čekam narednu.
A i Džoni (Paun) je nešto malo propustio, ali je baš rečito izrazio svoje utiske: E pa ovako..malo sam uspeo da sredim utiske..konvencija prosla ekstra..sadrzajno, veselo, edukativno..sve u jednom,  jedino mi žao sto nisam bio od prvog dana, ali šta da se radi..

Pogledajte kako Ševa svira, a Pavel peva.    i vožnja centrom Beograda motorima!!

 

0
image_pdfimage_print

Related posts:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien