SAVETI NAŠIH SABORACA IZ INOSTRANSTVA

10 stvari koje vole da čuju oni koji se bore sa rakom

s“Jednom mi je neko rekao, ‘Plivaću s tobom kroz talase dok god se oluja ne istutnji do kraja’ i to mi je izuzetno mnogo značilo, jer sam znala da će biti uz mene bez obzira šta se bude dešavalo”. – MM

Ponekad je teško prepoznati šta reći nekome ko boluje od raka. Pitali smo članove sajta WhatNext (Šta dalje) šta im je bilo prijatno da čuju tokom njihovog puta do pobede nad rakom, evo nekih od njihovih odgovora koji vam mogu koristiti:

1. “Ne znam sta da ti kažem, ali tu sam, uz tebe.”

Meri, jedna od “WhatNexter”-a, kaže da je sasvim u redu reći da ne znate šta da kažete. Ne znati je normalno, a iskrenost je dragocena. Neki od njenih saboraca osećaju da prijatelji i oni koje volimo, porodica, osećaju veliki pritisak da pronađu i kažu savršenu stvar, ali je sasvim u redu da se bude otvoren o tome da ponekad ostaneš bez reči ili jednostavno ne znaš šta da kažeš.

“Meni se dopada iskrenost kad čujem da neko kaže da ne zna šta da mi kaže ali da je tu za i uz mene.” – ML, Facebook korisnica

2. “Plivaću s tobom kroz talase dok god se oluja ne istutnji do kraja.” 

Ovo je izuzetno moćna rečenica jer jasno stavlja do znanja da se na vas može računati. Ponekad osobe sa kancerom upravo samo imaju potrebu da čuju da nisu sami i da je neko uz njih dok se bore sa bolešću. Nekima od njih takođe može prijati i samo kratko ‘Nisi sam/sama,’ ili ‘Osloni se na mene.’ Čak i ako osećate da nešto ne razumete ili ne znate šta da kažete, uvek jasno i jednostavno možete reći da ćete im biti odani sve vreme dok se bore sa rakom.

3. “Tu sam da te saslušam.”

Neki od ispitanika su rekli da nije najvažnije da čuju baš onu savršenu reč ili rečenicu od sagovornika, već da im je samo saznanje da imaju nekoga sa kim mogu da razgovaraju kad požele bilo najznačajnije. Osobe koje se bore sa rakom imaju osećaj da ako suviše pričaju o sebi time opterećuju druge, a rečenica da ste tu da ih slušate stavlja im do znanja da ne treba da se stide potrebe da povedu i teške i emotivno nabijene razgovore o stvarima koje ih muče.

“Nije uvek važno šta mi ljudi govore, samo je neophodno da to što kažu bude iskreno, od srca. Ne dopada mi se kad osetim da ljudi govore ili rade stvari koje zapravo ne osećaju, samo zato što imam rak. Najdivniju neočekivanu stvar sam doživela od strane mog hirurga koji je operisao moj glavni tumor. Znao je da se osečam jako usamljenom pošto sam došla iz inostranstva pa je on uobičajio da me posećuje svako jutro i veče, držao me za ruku i slušao pažljivo sve što sam imala potrebu da mu kažem, o strahovima koje imam, na šta se žalim, čak i da se pošteno isplačem.”

 4. Prijalo mi je da čujem “Hajde da ti pomognem oko…” jer saznanje da će neko uraditi nešto neophodno umesto mene mi olakšava život.

Kada ljudi pitaju ‘Šta mogu da učinim za tebe?’ ili ‘Kako mogu da ti pomognem?’ često time samo postižu da se osoba sa rakom oseća pod pritiskom jer mora da uloži napor u odabir nečeg konkretnog. Najčešće će na takvo pitanje odgovoriti sa ‘Dobro sam’ ili ‘Ne treba ništa.’ Reći im da ćete uraditi za njih nešto specifično kao recimo da im skuvate i donesete obrok, odvedete ih na hemioterapiju, ili pokupite nešto u nekoj prodavnici, uveliko olakšava osobi sa rakom da od vas primi direktnu pomoć.

“Ponudite pomoć u konkretnom obliku ili ako nemate ideju kako biste pomogli jer osobu sa rakom ne poznajete dovoljno, pretplatite ih na neki lokalni restoran koji isporučuje hranu lično i recite im da mogu da poruče šta žele.” – BCW, Facebook korisnik

5. Drago mi je da me ljudi pitaju “Čime se baviš sad?”, “Kako ti je porodica?” dopadaju mi se pitanja o stvarima koje nemaju veze sa rakom.

Neki “WhatNexter”-i imaju osećaj da kad imas rak postaješ obeležen, kao da ti je neko to istetovirao na čelu da svi vide; I da od trenutka kada su dobili dijagnozu da boluju od raka ljudi oko njih ne primećuju ništa drugo osim bolesti. Ne morate uvek razgovarati o stvarima vezanim za zdravlje. Ponekad je mnogo svrsishodnije da govorite o uobičajenim stvarima i da se prema osobama sa rakom ponašate na isti način kao što ste se ponašali i pre dijagnoze. 

“Mnogo je dobro imati najobičniji razgovor o dnevnim novostima, dobroj knjizi ili filmu, o bilo čemu, samo ne o raku.” – Plavi (Blue)

“Imam dva prekrasna prijatelja koji su nastavili prema meni da se ponašaju na isti način kao i pre dijagnoze. Nije im nimalo neprijatno u mom društvu, ne pokušavaju da nalaze “prave” reči, jednostavno razgovaramo kao i obično. Zadirkuju me, čak i naljute, nasmeju me, i ja sam uvek srećan da ih vidim ili popričam sa njima. Nisam siguran da oni uopšte shvataju koliko mi znači to što me tretiraju na isti način kao i pre, a znači mi zaista mnogo.” –Jošmrdam (stillkickin)

6. Voleo sam da čujem kad zazvoni telefoni ili zvuk sms poruke.

Uporedo sa normalnim razgovorom za kojim osobe s rakom žude, ponekad najviše znači da ih neko pozove putem telefona ili im pošalje poruku. Svi “WhatNexter”-i se slažu da je tišina najgora od svega. Tišina može biti gora i od potpuno “pogrešnih” reči koje im neko može reći.

“Jedna koleginica sa posla koju gotovo nisam poznavao natrčala je jednog dana na mene na parkingu ispred bolnice. Ja sam išao na neko dodatno ispitivanje. Rekla mi je “Čula sam šta ti se dogodilo i baš sam se nadala da ćemo se sresti jer sve vreme hoću da ti kažem da sam tu uz tebe, šta god.” Bio sam iznenađen i još sasvim nespreman da prihvatim pomoć drugih pa sam joj se zahvalio, pomislivši, ma ne verujem da ću je uopšte pozvati da mi pomogne. Onda je od nje stigao mejl i potom sms poruka. Danas je ona jedna od mojih najbližih prijatelja i saveznika. Podrška ponekad stiže sasvim nepredviđeno.” – mcshap

“Do sada, najgore iskustvo je kad se ljudi klone od vas. Kada je postajalo očigledno da sam veoma bolestan, od nekih ljudi koje sam odavno poznavao doživeo sam hladan tuš. Kao da sam postao nevidljiv i nisu me više zvali, to je bilo zaista bolno. Pitao sam se kako su mogli da budu takvi i čime sam zaslužio takav tretman od njih.” – Pablo

7. “Moliću se za tebe.”

Onima koji su religiozni ove reči delovaće ohrabrujuće, ali ne svakome. Neko voli da čuje da je u molitvama onih koji ga okružuju, a neko jednostavno voli da čuje obične reči nade, vere, hrabrosti i ljubavi. Iskrene reči uključuju i one koje ljudi ne govore svaki dan, kao što je ‘Hrabar/ra si’ ili ‘U potpunosti verujem da ti ovo možeš pobediti.’ 

“Kada sam učestvovala u Šetnji povodom podizanja svesti javnosti o raku dojke, a taman sam bila završila hemioterapiju, seli smo u jedan restoran – jedna žena mi je odmah prišla i pitala me da li se ja borim sa rakom. Rekla sam – da – ona me onda zagrlila i rekla da će se moliti za mene. Njena otvorenost i iskreno saosećanje mi je bilo više nego prihvatljivo tog trenutka.” – JennyMiller

“Više volimo da čujemo reči vere, nade, hrabrosti i ljubavi nego da vidimo naše prijatelje i porodicu  emotivno slomljene pred nama.” – KZG, Facebook korisnik

8. Stiglo mi je pismo/poruka.

Izgovorene reči imaju veliki značaj, ali ponekad, više se može reći u pismu ili jednostavnoj pisanoj poruci podrške. Neki od ispitanika su se osećali ohrabrenima primljenim mejlom ili jednostavnom pisanom porukom ostavljenom na njihovom radnom stolu. Neke od dobrih ideja su takođe slanje poklon vaučera za neki restoran koji isporučuje obroke ili radnju sa namirnicama, skuvan i donet ručak, pripremljen poklon paket donet na posao, u bolnicu ili kući.

“Moja prva borba – limfom. Bila sam ćelava i kao da sam dugo štrajkovala glađu, tako da nije bilo načina da sakrijem činjenicu da ja nisam pređašnje ja. Bio je jedan mlađi čovek u fabric koji je bio ljubazan i uvek me pozdravljao kada se vidimo. Došla sam na posao jednog dana baš posle hemioterapije i zatekla poruku na svom stolu. Otvorila sam je i u njoj je pisao samo jedan red “Molim se za tebe” I u potpisu njegovo ime i malo srce. Ovo me je zaista dirnulo do srca.” – SharonA49090

9. “Gde mogu da naučim nešto više o tome?”

Neki od ispitanika su potvrdili da su njihovi prijatelji pitali o tome gde mogu da se više informišu o bolesti ili koju knjigu da pronađu i pročitaju o raku. Ovo pokazuje osnovnu pozitivnu zainteresovanost. Umesto da postavljate hrpu pitanja onome koji boluje, preuzimate inicijativu i sami proučavate stvari.

“Cenio sam kad me neko upita, Hoću da saznam malo više o tome, ima li neki website ili knjiga koju bi mi preporučila da pročitam?’ Istog trena sam znala da im je iskreno stalo.” – MMarie

10. “Može li jedan zagrljaj?”

Iskrenost i spontanost su važni za one koji se bore sa rakom. I najmanji gest koji vam se na prvi pogled može učiniti beznačajnim, kao što je zagrljaj, samo prisustvo, vreme provedeno pored njih, sve te jednostavne stvari su izuzetno dragocene. 

“Ponekad, dovljno je samo da te neko upita treba li ti zagrljaj.” – CK, Facebook korisnik

“Osećam se blagoslovenom jer su kraj mene toliki moji prijatelji i brojna porodica, čak i nepoznati ljudi koji me saslušaju, zagrle, povezu, kažu ohrabrujuću reč i sve u pravo vreme. Meni je to potrebno. Neminovno rak je ono od čega ja bolujem, a ne ono što ja jesam.” – SueRae1

Preuzeto sa sajta https://www.whatnext.com/

 

1 Preporučuje
image_pdfimage_print

Related posts:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

MladiCe PričaliCe
1
Tu smo da pričamo
Zdravo!
Hvala ti što se javljaš. Kako možemo da ti pomognemo?
Powered by
WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien