Stay strong

Četiri zida,krevet,infuzija,a okolo doktori i sestre… Zar nije ovo najgore što može da nam se desi? Šta može biti gore od bolničkog kreveta koji nam ne dozvoljava da ustanemo? Sve to znamo mi koji smo kroz ovo prošli,ali i oni koji kroz ovo prolaze.

Jedno od najtežih saznanja je ono da si teško bolestan, najčešće rak. To, naravno, doktori kažu roditeljima koji to vešto kriju. Ja sam takođe imala prilike da prođem kroz sve to. Naravno, roditelji su krili od mene da imam rak iako sam predosećala da nešto nije u redu. Znam da nam roditelji žele sve najbolje ali mislim da nije u redu da nam kriju ovakve stvari i da je najbolje saopštiti ovakvu stvar na neki miran način. Najčešće posle dijagnoze ide operacija i sama pomisao na nju ledi krv u žilama. To mi je bilo najteže tokom celog lečenja. Stres koji se preživi operacije je najveći. Posle operacije tu je i ne(prijatelj) br. 2. – hemoterapija. Ona dosta pomaže u lečenju ali daje velike posledice. Od posledica su tu: opadanje kose, mučnine, umor i ostale iscrpljujuće tegobe. Meni je iskreno najteže palo to što sam nemoćna da ustanem iz kreveta i to što sam daleko od kuće. Svi mi ne volimo da budemo “mirni” i da ležimo danima. Ono što smeta većini je to što nas drugi sažaljevaju. To nisam mogla da podnesem i često sam se svađala sa takvim osobama. Tu su i roditelji – najveća podrška i noćna mora. U nekim trenucima mi se činilo da sam jača od njih. Brzo sam prihvatila svoju bolest i kad su mi posle operacije saopštili šta je uzrok mog boravka u bolnici, samo sam rekla “Kad ja mogu kući i kad će ovo proći?” Tokom lečenja skoro da nema pacijenta koji nije razdražljiv, nervozan i sklon svađi. Tokom lečenja često ne žalimo što smo bolesni već smo ljuti na bolest što ne možemo kao i naše društvo da radimo sve što poželimo. Moram da priznam da sam bila veoma ljubomorna na svoje drugarice. Najteži trenutak bio mi je kad sam svoj 11. rođendan morala da slavim umesto sa društvom i porodicom, sa doktorima u bolnici. Ali kad se izlečimo imamo mnogo snage i čak nam je na neki način drago što smo pobedili ovakvu vrstu bolesti. Posle bolesti sam se dosta promenila i da kažem postala razumnija. Lep je osećaj znati da si pobedio rak i da možeš podsticati druge da se izleče i ulivati im nadu.

Za kraj želim da se obratim svima koji se leče: Nemojte dozvoliti da vas bolest pobedi i nadvlada nad vama. Ako imate pozitivne misli sve će biti u najboljem redu. Nemojte dozvoliti drugima koji nisu bolesni da vas gledaju s čuđenjem i da vas sažaljevaju! Upravo takve osobe treba sažaljevati jer ne znaju da smo veliki borci sa kojima ne treba tako. Budite hrabri i zbog sebe i zbog drugih. Kad pobedite rak učinili ste najveću stvar u svom životu, a kad završite s lečenjem dođite i zajedno sa nama koji smo se izlečili budite podrška onima koji se još uvek leče i pomozite im u tome! Neka vam ovo bude motivacija. Želim vam brz izlazak iz bolnice i naravno čekamo vas, jer podrške nikad dosta!

Mladica Ema Aranđelović

1 Preporučuje
image_pdfimage_print

Related posts:

One thought on “Stay strong

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien