Svi tinejdžeri, pa i mi koji smo se lečili od raka imamo komplekse. Uglavnom smo nezadovoljni fizičkim izgledom. Želeli bismo da da budemo mršaviji nego što jesmo i to je problem koji najviše muči tinejdžere. Te probleme sam posle lečenja imala i ja. Želela sam da smršam i držala sam stroge dijete koje su vodile svemu samo ne mršavljenju. Onda sam potražila pomoć od nutricioniste i uspešno se rešila problema koji me vodio u depresiju.
Posle lečenja sam se plašila i kako će okolina i društvo reagovati na moj izgled i kako će se ponašati prema meni. Bila sam bez kose i kad sam bila sa društvom ili u školi uvek sam nosila maramu. Kad mi je kosa malo porasla odlučila sam da se neću skrivati pod maramom i otišla u školu bez marame sa kosom kratkom kao kod dečaka. Primetila sam neobične poglede i šaputanja ali nisam se obazirala na to. Vremenom su se svi navikli na moj izgled i to im je bilo normalno. Sada,posle 4 godine, društvo me prepoznaje po loknicama i skoro da me se ne sećaju sa maramom. Zato,nemojte sebi stvarati glupe komplekse oko izgleda jer su nebitni. Ono čega sam se ja najviše plašila bilo je kako će me društvo opet prihvatiti. Kad sam ušla u razred prvi put posle lečenja osećala sam se kao da opet treba da pođem u prvi razred. Bilo mi je teško da se opet uklopim u društvo, ali prijatelji su bili uz mene i opet sam se osetila kao deo stare ekipe. Sve je opet bilo kao pre i kao da se ništa nije desilo. Znam koliko je teško posle dugog lečenja opet voditi normalan život i biti sa društvom i okolinom koji ne znaju kako da se ponašaju jer im je sve to nepoznato, ali ako su uz vas pravi ljudi koji su pozitivni i koji vas vole sve će biti OK i nema razloga za brigu. Ipak,kompleksi i nedostatak samopouzdanja su neizbežni i predlažem da se poverite osobi kojoj verujete i ispričate joj sve što vas muči, čak i psiholog dolazi u obzir.
Mladica Ema Aranđelović